Kada je imala 18 godina, Marjana. M. se udala za kolegu svog brata muzičara. Svoju ispovijest podijelila je s novinarima portala Espreso u nadi da će  pomoći ženama koje su na svom životnom putu nailazile na teške izazove.

Međutim, život ju je poslije mnogo godina odveo na drugu stranu, a ona se zaljubila u muškarca koji je 23 godine stariji od nje i koji već ima troje djece iz prethodnog braka. 

- Moji roditelji su se protivili tome jer je on dosta stariji od mene, a ima i decu iz prethodnog braka. Kada sam zatrudnila, bila sam presrećna, mnogo smo željeli bebu. Moje djetinjstvo je bilo bolno i traumatično, i uvijek sam bez pogovora slušala roditelje, voljela sam ih, a kada sam se odlučila na ovaj korak sve je krenulo naopako - rekla je Marjana.

Kako je navela, roditelji su se prema njoj ponašali kao da je "glupa" i nisu odobravali njenu vezu.

- Svadba s prvim mužem je bila 1. novembra 2008. godine, a kćerku sam rodila u aprilu 2009. godine. Bila sam mlada i nisam se baš snašla u ulozi majke, pa su se svi miješali u vaspitanje moje kćerke. Ljubav u braku je polako blijedila iako to nisam željela sebi da priznam. 2011. godine sam prvi put ugledala svog sadašnjeg izabranika na jednom veselju - objašnjava Marjana.

Kako je navela, on je kupio kuću nedaleko od kuće u kojoj je ona bila udata. 2017. godine su se zvanično upoznali i porazgovarali. Oboje su bili sa djecom.

- Pitao me je da li sam došla autom i da li mogu da povezem njega i kćerku kada krenem kući. Poslije nekog vremena, on je počeo da dolazi kod nas i da se druži sa mojim mužem i mojom kćerkom. Ne znam koji je dan tačno bio, ne znam ni da li je bilo sunce ili je bio snijeg, ja sam ostala ukopana na mjestu od uzbuđenja i strasti od slučajnog dodira njegove ruke, dok sam mu nešto dodavala, vodili smo ljubav očima tada i svaki slijedeći put kada bi se vidjeli - objašnjava Marjana.

Nakon što su shvatili da ne mogu jedan bez drugog, riješili su da pođu u novi život. 25. maja 2018. godine, Marjana rješava da ostavi sve osim svoje kćerke i da dođe sa njih dvoje u Beograd.

- Bez dinara, bez dokumenata. Nekako smo se snalazili par dana. Morala sam kćerku da vratim ocu kada smo ostali bez novca, bez smeštaja, nisam mogla da dozvolim da ona nešto nema, ali da odustanem od nje nije mi bilo ni na pameti. Lutali smo ulicama grada, nismo imali hljeb, već smo našu ljubav. On takođe nije imao novca jer je sve što je imao rasprodao kako bi pokušao da spasi život svom djetetu koje je uprkos svemu umrlo. Vratili smo se u selo, nedaleko od kuće iz koje sam otišla i opet nisam imala ništa, sve je bilo protiv nas - objašnjava ona.

Dodaje kako je jedne večeri došao njen otac, majka i rodbina kako bi je ubijedili da se vrati kući. Ipak, ona nije željela da ostavi osobu koju je zavoljela, pa su tu ostali nekoliko mjeseci.

Krajem oktobra, pozajmili smo novac i vratili se u Beograd. Morali smo da platimo sobu i hranu i ponovo smo ostali bez novca jer obećanu pozajmicu od njegovog druga nismo dobili. Tri noći smo spavali na ulicim po parkovima i gradskom prijevozu. Sve to dešavalo mi se s bebom u stomaku jer sam bila na početku trudnoće. Na nagovor čovjeka zbog koga sam promijenila svoj život, zvala sam brata da odem kod njega u stan u drugi grad i da se borim za starateljstvo kćerke - priča ova hrabra žena.

Kako je objasnila, brat je pristao da joj pomogne pod uvjetom da ostavi svog novog izabranika.

- Rekla sam mu da nisam više sa njim, ali da čekam bebu i da mi ne pada napamet da abortiram. Tu počinje moj pakao. On me je odveo kod roditelja koji su me ponižavali i izgovarali mi najodvratnije stvari koje postoje. Kao da nisam njihova kćerka. Kada su saznali da sam trudna, odmah su mi zakazali pregled. Bila sam trudna 11 sedmica, to mi je bio prvi pregled, a onda su mi zakazali i abortus. Međutim, doktor je rekao da se samo ja pitam o toj odluci - objašnjava Marjana.

Roditelji su zatim Marjanu odlučili odvesti u privatnu klinuku kako bi joj se izvršila kiretaža. Trebalo je da je uradi isti doktor koji ju je porodio sa prvim detetom.

- Ponašali su se prema meni kao da sam stvar. Legla sam na krevet, kada je doktor počeo da vrši pregled pred zahvat. U tom trenutku sam počela da plačem i uhvatila sam sestru koja je bila pored mene. Tada sam viknula: „Nemojte, ja želim ovo dete“, tjeraju me da abortiram. Iste sekunde doktor odustaje i pogleda me i kaže, ne brini Marjana, nećemo, hajde ustani. Tada je moja majka rekla kako sam luda i kako sam ostala u drugom stanju sa djedom, ali doktor im je objasnio kako je sa plodom sve u redu i kako je za mene bolje da rodim. Tog dana sam molila Boga da mi sam uzme bebu samo da to doktori ne bi uradili. Poslije nekoliko sati, pred samu noć sam prokrvarila, od stresa. Odveli su me u Gradsku bolnicu, tamo je bio načelnik, pregledao me i rekao sve je u redu, ali da bi mi dao uputu da tamo ostanem par dana. Tada sam mu objasnila da ne mogu ostati i da me roditelji tjeraju da abortiram - objašnjava Marjana.

Doktor je bijesan objasnio majci da je sa plodom sve u redu i da ne smije da je tjera da abortira.

- Poslije toga odlazim kući. Otac mi kaže: „Nećeš roditi to dete, ja ti kažem, udarit ću te u stomak i dobit ćeš sepsu, umrećeš i ti i to dete. Lupio mi je šamar koji mu nikada neću zaboraviti. Sutradan me odvoze u novu privatnu kliniku, tada sam bila u 14 sedmici, čula sam bebine otkucaje srca. Moj brat i majka hoće da izlude, počinju da se iživljavaju na meni. Jedino što im je preostalo je da ponovo kontaktiraju doktora kod koijeg sam ustala sa stola. On je pristao da radi kiretažu u 14 sedmici, ali za dobre pare, i pod uvjetom da ja pristanem i da ga prije toga nazovem - priča dalje Marjana.

Tada je prekinula svaku vezu sa rodbinom i rekla da odlazi. Nije se plašila abortusa, ali nije kako kaže, željela da ubije dijete jer ga je volela.

- Odlazim, mene čeka moj izabranik u Valjevu. Riječi moje majke: “Ti si luda, budalo jedna, ku*vo, majmune, rodit ćeš degenerika, ti da gajiš dijete, pa i ovo sam ti ja podgajila, mrtva si za mene i oca, zaboravi da postojimo, i kad umremo nemoj da si došla - nikada neću zaboraviti, rekla je Marjana te nastavila: 

- Sa mojima sam tada raskrstila, i vratila se u Beograd da živim sa osobom koju volim. Bili smo sami na svijetu, a ubrzo sam se zaposlila u Grilu i bila na nogama po cijeli dan. U osmom mjesecu sam prestala raditi, i otišli smo pod kiriju, ali nas je gazda izbacio jer smo kasnili sa plaćanjem. Taj isti dan mi je međutim odobren kredit i našoj sreći nije bilo kraja. Ubrzo smo saznali da čekam djevojčicu, a moj sadašnji suprug je počeo da radi, ubrzo smo kupili auto - rekla je Marjana.

31.maja 2019. godine, Marjana je carskim rezom dobila kćerku.

- Kada je pogledam nije mi žao ničega, ne kajem se ni zbog čega, ona je moja svjetlost. Jedino što mi je ostalo je da se borim za moju kćerku, na sve moguće načine. Tada će moje srce biti na mjestu. Tada ću moći da kažem sada imam sve, samo nam Bože daj zdravlja i radosti. Ona puni 3 mjeseca… To je jedan nasmejani anđeo… - priča Marjana.

Kako je objasnila za kraj, poruka cijele njene priče je da je "život čudo".

- Nikada ne znate šta vam život donosi. Nisam mogla ni da sanjam da ću "pravog" sresti na takav način, kao ni da će biti toliko stariji. Ipak, najbitnije je da se pravi ljudi nađu, a godine su manje bitne - zaključuje Marjana.