Lazar Dakić (66) iz Srednje Čađavice kod Bijeljine jedini je kačar, odnosno pintar, u Semberiji. I ovaj zanat praktično je pred izdisajem. Ove godine, kada je šljiva u podmajevičkom kraju i na Majevici dobro rodila, mnogi bi da dođu do dobrog i kvalitetnog bureta ili do kvalitetne drvene kace.
Lazar, stopostotni invalid, kaže da se ovim zanatom bavi od svoje šesnaeste godine te da je kroz njegove ruke prošlo na stotine i hiljade buradi i drvenih kaca koje je prepravljao, dorađivao ili iznova izrađivao.
- Nije ovo nimalo lagan posao. Radi se u prašini, pri visokim i izuzetno niskim temperaturama. Treba drvo precizno izrezati, pripremiti metalne obruče, brusiti staru hrastovinu. Učio sam svojevremeno od ujaka Jove Stajina i od rođaka Tome Milovanovića. Znam da je nekad bio dobar kačar u Tobutu. Sada popravljam burad i kace za mnoge domaćine, kako ovdje u Semberiji tako i u podmajevičkom kraju – objašnjava Dakić.
Svoje usluge Lazar naplaćuje od pedesetak do 250 KM, ovisno o zapremini bureta ili kace.
- Koristim hrast, jasen, dudovo drvo, bagrem, sve ono što mi dođe do ruke. U mojoj buradi rakija dobiva izvanrednu boju i liči na liker. Ljudi se plaše da će bure „popiti“ rakiju, ali to je bezrazložan strah. Može ispariti litar do dva. Međutim, kvalitet je neupitan – kaže Dakić, ističući da se ljudi sve više vraćaju drvenoj buradi i kacama, napuštajući plastične posude koje su svojevremeno preplavile tržište.
Nema nasljednika
Dakić ističe da niko više ne želi ni čuti za kačarski zanat.
- Sin se bavi građevinom, unuk je student. Nudio sam da nekoga naučim ovaj zanat, ali nema zainteresiranih. Nema više ko da me naslijedi - kaže on.
