Otkako je, prije više od 20 godina, odlučio otići u vrleti podno Vlašića i započeti svoj život u svom sistemu, da mu niko ništa ne diktira, Ramiz Pološ zaradio je nadimak Vlašićki Robinzon, a za njega se čulo širom zemaljske kugle.

Čovjek koji nikada nikog nije vratio. Sa svojih 66 ljeta i dan-danas radi poput mladića. Hrani se od onoga što uzgoji, pa bilo to iz vode, iz zemlje, iz zraka ili s grane.

Samo prirodno

Reporteri "Avaza" posjetili su Ramiza Pološa.

- Da ste samo 15 minuta zakasnili, ne biste me našli jer idem na njivu da branim krompir i tikve od divljih svinja, makar ono malo što je ostalo. Sinoć su mi sve razbucale, ali dobro je, opet je ostalo - ovim riječima nas dočekuje Ramiz.

Poput unezgođenih snaha ili djece uhvaćene s rukama u džemu, pravdamo se kako mu ništa nismo ponijeli, "nismo znali šta mu treba"...

- Cementa! Cementa mi treba! Da ste, bogdo, jednu vreću, ali, eto, ko je znao. Ja narodu govorim, ne nosi mi napolitanke i ostala čuda. Ja samo jedem ono što uzgojim. Ali cement bi mi dobrodošao. Pravim još jedan bazen - objašnjava nam Ramiz Pološ, namještajući šešir i paleći cigaretu.

I tu poče razgovor o svemu i svačemu. Nas sve zanima, ali šta je to što je Ramiza ponukalo da dođe u divljinu i počne život samo i isključivo po uzusima prirode?

- Poslije rata sam ja vidio da ovo neće na dobro. I tada sam odlučio doći ovdje i uzgajati koze. Tada sam živio pod stijenama, imao sam koze i stijene. Mislio sam da će to ići dobro. Ljudi me obično pitaju šta je mene natjeralo na tu patnju. Ma nije to patnja, to je jedna komedija životna. I nije mene niko natjerao, ja sam sam izabrao to, tu mi je i supruga - govori Ramiz.

Suprugu teško da je ikada iko od bh. medija snimio.

- Neće ona za domaće medije, ne voli domaći kadar. Ona je bila kada je televizija iz Južne Koreje snimala dokumentarac o nama, bili su tu sedam ili osam dana. Oni su snimili naš život ''od-do'' - pojašnjava.

Privlači grabljivice

Vodenica, ribnjaci, a u ribnjacima pastrmka, kalifornijska, japanska...

- Japansku sam mislio ukinuti, jer je uočljiva i privlači ptice grabljivice (japanska je žute boje, op. a.). Ali dolaze mi Italijani i vole baš tu ribu. I onda ja zbog njih nju čuvam - kaže Vlašićki Robinzon.

Ima još puno posla, ali...

- Ljudi ne znaju koristiti vrijeme. Kada naučiš koristiti vrijeme, onda je sve lako. Onda se i ne umaraš i sve ide kao po loju. Čovjek vrijedi onoliko koliko zna - ispali na kraju Ramiz Pološ i isprati nas, jer ima isplanirano vrijeme, a mi smo, ipak, došli iznenada.

Sve ima priču

- Nudili su meni ljudi mašine da dođu da mi pomognu pri kopanju, gradnji bazena i tako dalje. Ali nije to to. Narušit će se onda prirodni sklad. Ovako ja polako, idem potokom i vidim golem kamen. Ma ja se s njim vazdan borim da ga fino uglavim u zid. Tako sve ima neku priču - govori Ramiz.