Čega god se Izudin Bajrović prihvati, to uspješno odradi. Bilo da se radi o novim rolama koje treba odigrati ili o obavezama koje sa sobom nosi funkcija direktora Narodnog pozorišta Sarajevo (NPS), Bajrović opravda povjerenje. 

Posao na leđima

Iako izgleda kao jako ozbiljna osoba, glumac se itetako zna našaliti, ali i prihvatiti šalu na svoj račun. U otvorenom intervjuu za “Dnevni avaz”, Bajrović je govorio o seriji “Novine” čija se treća sezona snima u Hrvatskoj, novoj sezoni u NPS-a, ali i o sebi i stvarima koje su manje poznate javnosti.

- Snima se, nažalost, zadnja sezona “Novina”.treća. To je ustvari jedini program na slavenskom jeziku koji je “Netflix” uzeo i koji se prikazuje na njihovoj platformi. Radi se o političko - kriminalnoj priči – govori nam Bajrović koji je protekli period često putovao na relaciji Sarajevo - Zagreb,zbog snimanja.

Iako je naporno, kaže da se isplati.

Prošle sezone za Vas je najgore bilo što ste „Novine“ snimali po niskim temeraturama. Šta je sad najgore, je li taj put?

- Jeste, kvari nam se vrijeme, ta zbijenost odlazaka i povrataka, bez obzira na to što se ide avionom, to ostavi traga na tijelu. Sad smo u Zagrebu snimali u enterijeru. Znači nisu komplicirana snimanja kao što je u eksterijer, to smo već radili proljetos u Rijeci i bilo je zahtijevnije.

Nova sezona NPS-a je u toku. Koliko je, ustvari, komplicirano isplanirati jednu sezonu?

- Planirati nije previše komplicirano. Komplikacije dolaze pri realizaciji plana, pa moramo biti spremni da ih u hodu rješavamo, nekad da im se prilagođavamo, nekad da ih promijenimo. Pozorište je jedan organizam koji živi, ima svoje ustrojstvo, tačno se zna ko šta radi i to traje jako dugo. Kada ljudi znaju svoj posao i oni problemi koji nailaze se otklone. Ima profesionalaca koji mogu iznijeti taj dosta kompliciran posao na svojim leđima.

Mnogi glumci kada preuzimaju slične funckije, zapostave karijeru. Čini se da to s Vama nije slučaj?

- Moram igrati ono što je redovni repertoar, a to su predstave koje su izvjesno vrijeme na repertoaru. Potrefilo se da sam ove godine imao značajne filmske i televizijske angažmane. Prvo smo radili, što mi je vrlo drago i jedva čekam kad će to biti sve završeno, jeste film Jasmile Žbanić “Quo vadis, Aida” (“Kuda ideš, Aida”). Paralelno sam radio “Novine”. Tako da je bila s te strane lijepa godina.

 Ima li utjecaja na to to i da je Vaš sin Dino igrao s Vama rame uz rame u filmu Jasmile Žbanić o Srebrenici ?

- Jedan od najznačajnijih događaja bila je premijera filma “Sin” u kojoj Dino igra glavnu ulogu. I taj neopisivi osjećaj da smo nas dvojica skupa na setu u “Quo vadis, Aida”, da igramo oca i sina u vrlo delikatnoj situaciji, tragičnoj rekao bih, što je emotivno samo po sebi. Bio sam uplašen kako će to izgledati vjerovatno i on, ali mislim da je ono što je dobro u tome da otac i sin igraju oca i sina izašlo na površinu, a da su ti naši strahovi, koji su normalni, da su vrlo brzo prestali da postoje.

Važite za ozbiljnu osobu, ali i Vi se morate nekada opustiti.

- Puno puta sam čuo da me ljudi tako doživljavaju. Ne mislim da sam neki preozbiljan tip, ali možda moj gard tako djeljuje spolja da me ljudi doživljavaju kao mračnog tipa. Ustvari sam vrlo često veoma opušten. Naravno, kada imam briga, možda mi se čitaju na licu, ne umijem sakriti osjećanja. Ne osjećam da sam čovjek koji je stalno u grču.

 Svako je u nekom period svog života imao omiljenu poznatu svjetsku ličnost ili možda fatalnu? Koja je Vaša?

- Ne znam, dosta sam mlad tad bio kad sam vidio Šeron Stoun (Sharon Stone) na ekranu. I rekao sam da je baš lijepa.

Biste li dozvolili bliskoj osobi da Vam uzme mobitel i vidi šta ima na njemu?

- Nedavno sam gledao film, jedan od rijetkih koje sam pogledao do kraja, gdje se tri para i još jedan koji je raspar, dogovore da stave svoje telefone na stolove. I da svi imaju uvid u ono što se dešava, dakle sve poruke, pozivi, da to bude jedna noć gdje nema tajni među njima nikakvih. I onda se otkriju tako strašne, zamršene stvari među svima njima. Tako da mislim da je bolje ne davati svoje telefone nikome.

Prijateljska mreža

Na Facebooku ste aktivni, objavljujete statuse koji tjeraju na razmišljanje...

- Uglavnom impulsivno objavljujem. Nije to plod ramišljanja nego pročitam neku vijest, čujem je ili vidim nešto i odreagujem kako mi u tom trenutku moj impuls nalaže. Kad bih razmislio, pola toga ne bi ni objavio. Bude komentara, ljudi komentiraju... Facebook je takav. Posebno jer mi profil nije javan, već imam samo ljude koje poznajem. Tako da, Facebook je prijateljska mreža, ako je ijedna od njih, pa ne bude previše negativnih komentara. Čovjek ako se upusti tako da u javnom društvu iznosi svoja mišljenja, mora biti spreman na to, da se to neće svima dopasti i da će ljudi odreagovati na razne načine.

 Bez čega ne izlazite iz kuće?

- Bez naočala, jer ne vidim. I telefona, mada vjerujem da se većina ljudi vrati ako im ostane u kući. I ovo nije dobro što ću reći, ali cigarete...

 Kažu da svi prolaze tu krizu srednjih godina. Jeste li vi?

- Mene je prošla kriza srednjih godina, sad idem u prvu starost. Ali postoji da zaista. Vrijeme radi svoje, treba sačekati da prođe. Bio je jedan period kada sam previše stvari kupovao, a sad vidim da mi one ne trebaju. Nailaze čovjeku krize u životu, ne samo biološke kao što je pubertet, jedna kriza adoloscentska… Razne krize mi doživljavamo i preživljavamo, na kraju nas one, čini mi se, odrede kao ličnost, nekad se postavimo prema njima kako treba, a nekad, Boga mi, i ne.

Klasična muzika

Koju muziku Vi slušate?

- Najčešće je slušam u autu, dosta vremena provodim tu. Nema određene neke muzike, ali, evo vraćam se na ono pitanje o ozbiljnosti. Slušam ozbiljnu, klasičnu muziku.

Čovjek sebi olakša

- Čovjek sebi olakša kad ga nešto muči pa onda napiše, pa to neko pročita. Ali ima stvari iz dana u dan koje vas tjeraju da na njih reagirate. Mada, koliko je reakcija na društvenim mrežama zaista reakcija, to je već pitanje. I to je neko smislio da se ljudi isprazne, tako benigno – kaže Bajrović.